14 Words Global Network

Мученици

Значај, утицај и ефекти који имају мученици на религију, световну власт, па и револуционарни покрет је одувек била добро позната, а самим тим и вешто експлоатисана од стране тирана из Цркве и Државе. Заиста, када тирани нису имали праве мученике – они би их једноставно измислили. Зар има бољег примера од тог наводног холокауста и "вечно прогањаног" племена "изабраног народа." Римски генерал који је кренуо да угуши побуну, која је избила у Палестини пре скоро 2.000 година,... тамо се нашао збуњен, јер је било заиста чудно то што се народ који пише римске законе буни против самог Рима. И тако су жртве начињене мученицима, ради веће завере. Јудео хришћани никада неће збацити своје господаре јевреје, јер цела та религија почива на лажним и измишљеним јеврејским мученицима (Исус нпр.). Религија из Рима (мисли на хришћанство, ком. Белбог) је била највећа машина за масовно истребљење и мучење која се икада обрушила на белу аријевску расу.Број оних који су пострадали у многим мучењима, религијско-фанатичним ратовима, као и од страшног суда инквизиције може само да ужасне и престрави сваки нормалан ум. Језици су чупани, тела кидана, низ грло је сипано врело уље, очи су вађене, дечаци кастрирани да би певали у ватиканским хоровима... и тако даље и тако даље. Протестантско потомство ватиканске курве није било ништа боље. Људи су спаљивани на ломачама, људи мудри, паметни, јеретици и нон-конформисти (једном речју, сви они који нису прихватали догму). Па ипак, и поред тог монструозног лицемерја, хришћани и даље певају о својим измишљеним мученицима.


Реберт Џеј Метјуз, о којем ћемо причати више, је био права особа, од крви и меса, човек који је жртвовао сопстени живот у пламену којим је спаљен од стране федералних агената,... те нове инквизиције. Само зато што је волео свој народ. Ниједна жртва не може да се пореди са овом коју је Боб поднео. Поента овога што причам је у томе да људи схвате колика је снага мученика. Крв тих мученика је та која даје наду и тера угњетени народ на деловање. Ми морамо одати пошту онима који су дали оно највредније што су имали – своје животе за очување свог народа и своје расе. Уколико не будемо успели да сачувамо сећање на наше мученике, тада смо незахвалници који заслужују да ишчезну у новом ционистичком светском поретку. Немогуће је, наравно, да знамо сва њихова имена, јер скоро је 4.500 њих убијено на обалама реке Елбе од стране лудачке армије хришћана. Пример тога су и милиони оних који су страдали на источном фронту, као и милиони оних који су умрли од глади у Ајзенхауеровим концентрационимлогорима за ратне заробљенике. Ту спадају, у те мученике, и деца која су својим младим животима страдала у одбрани Берлина, војници јужних држава у сивим униформама... Они несмеју бити заборављени! Пре свега, ми овде у Америци, по мом мишљењу, треба увек да се сећамо: команданта Џорџа Линколна Роквела и брата Роберта Џеј Метјуза. Преко мора, ниједан човек није био већи симбол за квалитет, част, оданост и вечну храброст него мученик мира, Рудолф Хес.

Међу милијардама смртника који су настањивали Земљу последњих неколико хиљада година, само провиђење је послало међу нас неколицину који су били божанско надахнуће. Они су били несебични индивидуалци који су стaјали усправно на ветрометини неправде и обмане, пркосећи декаденције и смрти. Ти људи су били право оличење моралног интегритета, снаге воље, храбрости и одлучности да се жртвују за своје идеале и циљеве. Један од таквих био je и командант Роквел. Све те квалитете ми видимо у њему. Иако је био талентован писац, уметник и говорник – он је могао да просперира и напредује у њиховом систему, али не! Он је жртвовао целога себе у служби свога народа и за очување своје расе. Он је један од малобројних са харизмом која је могла да доведе до таквог политичког система који би омогућио презервацију наше беле аријевске расе. Командант Роквел и његови снови убијени су августа 1967. године од стране издајничког убице по имену Џон Патлер. Нека име команданта Роквела буде упамћено све док аријевска раса живи!

Неких 16 година после убиства команданта Роквела, још један прави херој народа се издигао из масе да понесе пламен отпора против геноцида наше расе. Његово име било је Роберт Џеј Метјуз. Већ тада је свим разумним белим американцима било јасно да не постоји више ни једно мирно решење у борби против јудео-американаца и јудео-хришћана који перманентно убијају нашу белу расу. За наш расни опстанак једино је било могуће насиљу ZOG-a супротставити се само герилским начином ратовања, а на његов терор и насиље одгoворити истом мером. Данас се ово показало као још тачније, мада су то све време оспоравали они из C.R.A.P-a (Christian Rightwing American Patriots – Хришћански Десни Амерички Патриоти). Они то и даље данас чине, а самим тим поричу реалност и страхоте у којима живимо. Роберт Метјуз је био права громада од човека, храбар и одлучан. Када је основао »Bruder Schweigen«на стари родоверни празник јесењег еквиноција 1983. године, прорекао је своју судбину да ће поживети још свега годину дана, а његова смрт ће бити јуначка у борби са ционистичким федералним убицама своје расе (мисли на ФБИ који служи као политичка полиција ZOG-a, ком. Белбог). Па ипак, и поред тога што је своју судбину знао – он је храбро и усправно корачао у сусрет њој! Децембра месеца, дана осмог Боб је убијен! Спаљен је жив од стране федералних кукавица и издајника. Нека се име Метјуза проноси све док Аријевска раса живи.

Рудолф Хес се са правом може назвати мучеником међу мученицима! Он је био од већег утицаја на Трећи Рајх него што многи и предпостављају. Неки се чак усуђују да кажу да је Он написао већи део Мајн Кампфа, али да је из поштовања према Хитлеру њему препустио све заслуге за то. Скоро преко пола века неправедног утамничења, где је више од половине провео у самици, Он ипак никада није издао своју расу, свог вођу и своје другове! Његов покушај да створи мир између две аријевске земље, Британије и Немачке, остао је јалов јер су га саботирали ционисти у врху власти Велике Британије. Као резултат тога имали смо братоубилачки рат између самих аријеваца који је био жељени геноцид од стране циониста. На крају, већ као стар човек, био је сурово пребијен, а потом обешен у својој ћелији тако да то изгледа као самоубиство. Њега су презирали, али су га се и бојали ти талмудистички владари света. Његово премлаћивање и смрт вешањем је био коначни и окрутни чин тих зликоваца. Нека се име Хес проноси кроз сва времена докле год постоји аријевска раса!

Свакако да ми, као и многи међу нама који су дуго активни у покрету отпорa тим ционистичким убицама који убијају нашу расу, нећемо заборавити ни сагу о Гордону Калу и његовој породици. ГордонКал је био ветеран из 2. светског рата који је као и сви остали мислио да је служио племенитом циљу. Међутим, касније је сам увидео да је Америка постала ционистичка завера и ционистички конц-логор за екстерминацију аријевске расе. Тада је он почео да учи људи томе да не плаћају федералне порезе, јер је схватио да се тим новцем који се убире од нашег народа финансира геноцид противу нас самих. Једна ствар је водила ка другој, догађају су престизали једни друге... убрзо је дошло и до оружаног окршаја у коме се федералци упуцали Гордоновог сина Џорија, Гордон је узвратио убивши притом двојицу злочинаца. Џори који је преживео, осуђен је на доживотни затвор, а Гордона су ловили као звери док га нису убили на кућном прагу ти злочинци са значкама федералне полиције. Од тада, па све до сада, Гордонова скрхана болом удовица се још увек бори да ослободи свог сина из федералног затвора. Нека име Кал буде вечно упамћено докле год аријевска раса живи.

Најбоље познато име, заслужено, је име наше мученице Вики Вивер. Чак је и ФБИ признао, преко њеног психолошког профила који су направили, да је она била стуб и ослонац породице Вивер. Каснији догађаји су то и потврдили, а њен удовац није чак ни покушао да освети њену смрт. Чак шта горе, он је изгледа прихватио и дефетистичку суицидалну идеологију CRAP-a, који још увек заговара да постоје мирољубива решења. У сваком случају, породица Вивер је представљала беле сепаратисте који су само желели да живе у миру у дивљинама северног Ајдаха што даље од федералних власти и њиховог програма расног мешања. Тако су представљали веома лаку мету федералцима. Федералне убице су прво убиле Викиног 14-стогодишњег сина, и то устреливши га са леђа. Затим су разнели и Викину главу док је држала своју малолетну кћерку у свом наручју. Они који мисле да још имају срца они који носе значке федералне полиције (ФБИ-аја) право је време да се коначно разувере. Полицајци су плаћеници и они раде за своје плате.Они су увек први непријатељи оних који воле слободу у тиранским режимима.

На жалост, скоро је немогуће набројати имена свих мученика у протеклим годинама, али ипак постоје нека која се несмеју ни случајно изоставити. То су: Џо Томаси, оснивач Националног Социјалистичког Ослободилачког Фронта, који је убијен 1975. године. Џое је био међу првима који је схватио да не постоје мирољубива решења у борби са ZOG-oм.Кети Аинсворт, трудна бела активисткиња коју је мучки убио ФБИ. Ту су још и: Артур Кирк, Џо Ровен, Ерик Хансен... и други. Упамтите добро да ово нису вештачки измишљени мученици. Ово су били прави људи, истински хероји ваше расе, који су дали и оно највредније у борби за будућност ваше деце – своје животе. Они треба да буду упамћени са свим почастима које им следују. Њихова имена треба да буду вама стално у мислима, као и на уснама ваше деце. Они су ценили више природни закон опстанка своје расе него своје сопствене животе.Ми морамо да следимо колективно њихов лични пример, или ћемо нестати баш као што су нестали и диносауруси.