14 Words Global Network

Дејвид Лејн и Тихо Братство - Људи против времена

Дејвид Лејн и Тихо Братство − Људи против времена − Интервју за један сајт − Увод: Дејвид Лејн, песник, писац, револуционар и војник. Прича о Дејвиду Лејну и Тихом Братству, сложена и уверљива као што је и он сам. Неустрашив човек,... и поред његове осуде и изречене казне од 190 година федералног затвора (без могућности помиловања или условног отпуста), Дејвид Лејн и даље наставља борбу из његове ћелије. До сада је у својих осамнаест година тамновања написао две књиге и већи број текстова и чланака за многе новине или интернет сајтове. Његова порука је веома једноставна исто колико је и хитна: "Ми морамо да осигурамо егзистенцију за нашу Расу и будућност за нашу Белу децу." Нећемо овог пута улазити у разлоге за његово затварање јер је то дуга прича која изискује и сувише детаља, а превазишло би и циљ овог интервјуа. Но, ако желите да се подробније информишете о томе, можете отићи на његов сајт, или пронаћи негде на интернету неке од његових текстова (препорука: »Збирка текстова Дејвида Лејна«, линк је постављен у првом посту ове теме – прим. прев.). Чињеница је да, данас када потомци белих Европљана у Америци, изражавају јавно понос на своју расу, културу и своје порекло − то се тумачи као "мржња" или "говор мржње". Пример овога је и горе цитирани слоган − "Ми морамо да осигурамо егзистенцију за нашу Расу и будућност за нашу Белу децу." − иако овде нема нити једне рече која би макар и наслућивала било какву
мржњу, медији ипак на то гледају нешто другачије, што је чист апсурд! Са друге стране, исти ти медији пропагирају, заправо програмирају нас припаднике Беле расе да презиремо, или у најмању руку, да се стидимо своје сопствене расе. Шта би могло бити лоше у томе да се човек поноси својим пореклом и припадношћу својој раси?! То ни у ком случају не значи аутоматски мржњу према другим расама! Осећање поноса на своју расу (или народ) је једно здраво и природно осећање које би требало да буде пожељно, а не прогањано и ниподаштавано. Коначно је време да се људи пробуде и да сазнају истину − да угасе телевизор који их даноноћно трује! Дакле, искључите ваш ТВ апарат, откажите претплату на новине, или престаните да их купујете, јер у њима нећете наћи ништа осим једне огромне септичке јаме дезинформација, лажи и пропаганде. Немојте више да дозвољавате да вам медији сугеришу шта треба да мислите о свету, себи или другима! Запитајте се шта је ваша влада (мисли се на владу САД) учинила за вас осим што вас је непрестано обмањивала и водила небројено ратова у ваше име, без да вас је ико питао да ли ви то желите. Политичари на власти, којима сте ви поклонили поверење на изборима, криви су за много зла, деструкције, уништавања... а велики број мртвих, скоро на свим странама света и континентима, је мртво њиховом заслугом и вашом кривицом! За њих није уопште важно колики је број погинулих, цивила или војника, јер за њих су рат и масовно уништавање само још један веома профитабилан и уносан посао. Ти политичари су проповедајућа доктрина смрти и масовних гробница! Људски живот је за њих постао само роба којом тргују! Природа је (за њих) индустрија коју експлоатишу без граница, а религија оруђе, средство за колективно лудило о обману,... слобода је сећање, нешто што егзистира само у вашој меморији! "Истина" је лаж! …Оставићемо вас за тренутак саме, док будете читали овај интервјуу, па можете промислити о свему што је написано... Читав свет је гневан и он чека свој тренутак!

• Питање: Толико много је писано о човеку као што је Дејвид Лејн, Тихом Братству, Четрнаест речи; и то чак и пре Вашег утамничења. Доста тога је највише писано у медијима који се снажно не слажу са вашим погледима на свет и Ваше животно дело. Дакле, ми бисмо желели да искористимо ову прилику и да Вам пружимо могућност да својим речима изнесете оно што Вам стоји у срцу. Можете ли се вратити на дан када се по први пут формирало ваше мишљење о свету и ситуацији у којој се налазимо? Да ли се можете подсетити своје прве успомене, свог првог сећања, када сте осетили да нешто није у реду са овим светом и тенденција односно правца у којем је он кренуо?


• Дејвид Лејн: Постоји неко време, узраст, доба живота, када особа сматра потребним да започне промишљање о себи и свету који га окружује. Неки ми кажу да је тек сусрет са Робертом Метјузом био тај мистички аспект, окидач, за моју природу, наравно то не треба на било који начин умањити, али морам рећи да сам био свестан овог геноцида, који се и сада овог тренутка, врши против нас у овој стварности, или у овој земљи, још много раније, дакле и пре него што сам срео Роберта Метјуза. На Ваше питање: "Када сам осетио да нешто није у реду са овим светом?" могу само да одговорим да је то било врло, врло рано,... тако да би одговор био: "још од мојих најранијих сећања". "Странац у овом свету" је како сам се одувек осећао. Управо зато и из тог разлога, мучило ме је и питање од раних дана, како то да су неки људи "другачији". Сећам се две емоције из мог најранијег детињства. Прва емоција је страх! Мој отац је био алкохоличар који је често тукао своју жену и децу, наносећи им притом често тешке повреде. Тада, негде са око пет година послат сам у сиротиште. Одатле ме је ускоро усвојио, једнако застрашујући као и мој биолошки отац, један религиозни фундаменталиста, лутерански свештеник и проповедник и његова супруга. Тако да могу да кажем да је страх био моја прва емоција, али у већини случајева и трајна емоција. Међутим, када сам кренуо у први разред, на једној малој фарми у близини школе у место Морехад, савезна држава Ајова, угледао сам једно прелепо и божански лепо створење, малу плавушицу по имену Марија. Био сам опчињен, занесен, зачаран и заљубљен. Да, сада могу да кажем да та љубав није умрла иако је прошло неколико таквих "богиња" кроз мој живот од тада. Дакле, љубав је моја друга емоција. Многи читаоци овог интервјуа већ знају за четрнаест речи: "Ми морамо да осигурамо егзистенцију за нашу Расу и будућност за нашу Белу децу." Али, далеко мање њих зна мојих личних четрнаест речи које су ми биле мотивација у животу и које су још увек то; ...то су: "Зато што лепота беле аријевске жене не сме никада нестати са лица ове земље!" То ми је давало снагу у свим тешким тренуцима мог живота, и увек, када год би их призвао у мисли добијао сам невероватну снагу да истрајем на овом путу којим сам кренуо. Моја борба је много више од неке естетике (очување лепоте наших жена – прим. прев.), она се налази у покоравању највишим законима природе, а то је: очување сопствене врсте! То нема никакве везе са достигнућима белог човека или "аријевском технологијом", што су неки наши саборци користили како би оправдали своју борбу. Касније у овом интервјуу даћу адресу неких веб страница где читалац може сам да прочита како се управо та иста технологија сада користи против нас за наше поробљавање и истребљење наше расе (телевизија, радио и други медији., има већ превод у збирци текстова изнад под насловом медији - прим. прев). (...) Дакле, могао бих да кажем да сам одувек имао неки инстинктивни предосећај да нешто није у реду, а поготово први пут када сам видео белу жену са не-белим мушкарцем... Осећај гађења у мени је сугерисао мом интелекту да овде нешто опасно није у реду и да је то противприродно, да је то генетичка перверзија!


• Питање: Када сте се уверили да свет срља у своју пропаст ако се одмах нешто значајно не предузме, или се не промени овај тренутни курс? Које промене можете наслутити како на домаћем тако и на иностраном пољу у следећем веку? Видите ли можда дан када ће свет најзад живети у миру?


Дејвид Лејн: Уколико ускоро не буде било неких огромних промена, и то под хитно, не видим ништа осим катастрофе. Прво хајде да размотритмо питање нашег расног опстанка. Око 8% становништва, од укупне светске популације земље чине белци, а само око 2% становништва су младе беле жене способне за рађање. Међутим, овај проценат од 2% је још мањи, јер су наше жене потпале под страховити медијски утицај који им сугерише (програмира их) да је пожељено да се спаре са мушкарцима ван њихове расе. Такође, Јудео-Америка и Јудео-Хришћанство не дозвољавају, под разним изговорима, да ми бели народи, имамо своје сопствене школе за нашу белу децу, као и организације које би се браниле од расног мешања и које би нашим људима говориле какве се све опасности крију иза тезе о расном суживоту на истом простору. Дакле, све то што је неопходно за наш расни опстанак нама се ускраћује док се са друге стране пропагира како је модерно да се склапају расно мешани бракови из којих ће се изродити потомци недефинисане расе; и који наравно – неће бити белци! Број припадника наше расе се из дана у дан све више смањује. То није случајно, то је нечија намера! Неко је одлучио да се сви народи, културе и све расе измешају, преместе, интегришу,... а велики део наше популације уништи и кроз ратове, све са циљем коначног затирања постојања наше расе. Сједињене Америчке Државе предњаче у овоме и оне су светски коловођа, локомотива која вуче наше народе у смрт, пропаст и нестанак. У свим ратовима које је ова црвено плаво бела убилачка машина коју зовемо САД водила, погинуло је више од 200 милиона људи, од којих су половину чинили белци, људи, жене и деца наше расе. Требали опет спомињати овај геноцидни крвави траг од Јужне Америке, Кубе, Мексика, Панаме, Италије, Немачке два пута, Кореје, Вијетнама, Ирака, Ирана, Босне, Србије, Вако-а у Тексасу, Руби Риџа, Авганистана и тако даље и тако даље?! Свет никада неће видети мира све док људи коначно не постану слободни и свесни тога да свима треба дозволити да живе као засебне целине са свим својим особеностима,... ово треба омогућити како свим народима тако и расама. Зашто кварити оно што је природа стварала толико много година? Па зар није лепота управо у тој разноликости? (...) Такође би требали да имамо у виду да ово расно-религиозно племе које контролише поред САД и многе друге државе, да се све време, поред експлоатације људи бави и суровом и бесповратном експлоатацијом природе. Индустријализација земаља трећег света неће им донети ништа добро, након што опљачкају њихова природна богаства оставиће им опустошену и загађену земљу на којој живе. И ова енормна потрошња фосилних горива већ изазива последице осетљиве и опипљиве за наших живота (ефекат стаклене баште, топљење полова, озонске рупе и појачано зрачење – прим. прев.). Тровање и загађивање атмосфере не може да се одвија у недоглед, природа ће нам крају ипак испоставити свој рачун, хтели ми то да признамо или не. Изгледа као да се све ово уопште не тог тиче расно-религиозног племена које читаву планету води у катастрофу, а нашу расу у нестанак. Поновио бих још једном, уколико се под хитно нешто не промени, очекује нас катастрофа која се не може речима ни описати.
Питање: Понос на своју расу, и њена достигнућа у прошлости и садашњости, требала би да буде природна као дисање. Ипак, у садашњем времену, то је од стране већине медија, уопштено говорећи, приказано као мржња?! Шта је то што они не разумеју? Да ли они заиста верују да љубав према својој сопственој раси подразумева аутоматски мржњу према другој? Људи су изгледа више склони да се поносе својом земљом него својим народом, његовом историјом и постигнућима, у чему је ту штос? Ипак, пре 11. септембра 2001., чак и патриотизам се видео од стране медија као нешто екстремно. Док је сада обрнуто, дакле, само зато што влада жели да добије подршку за рат сви медији сматрају патриотизам позитивним (овај интервјуу је вођен 2002. године, пре инвазије на Ирак – прим. прев). Људи су изгледа увучени у ову масовну хистерију па каче америчке заставе скоро на све на шта оне могу да се закаче,... на своје аутомобиле, испред својих кућа, итд., али они ништа не знају о прошлости, историји САД па и више, не могу да наслуте ни каква ће бити будућност. Они само знају да је сада популарно бити патриота у ово време. Које је ваше мишљење о свему овоме?


Дејвид Лејн: Наши мудри нордијски преци делили су људе у три категорије. Тралсове, слободне људе (Карслове – прим. прев.), и за трећу категорију једноставну ћемо рећи да су они природни владари (Јарслови – прим. прев.). Тралсови, или тзв. Нифлинзи како се још зову, су природно рођени да служе или да буду робови. То су људи који никада неће имати неку оригиналну мисао у читавом свом животу. Њих можете данас препознати међу онима који седе удобно заваљени у своје фотеље како грицкају помфрит или чипс (уз пиво) док гледају неку утакмицу, или међу оном категоријом људи који знају да само, као роботи или папагаји, понављају оно што су им медији сугерисали. Слободни људи (Карслови) данас су научници, изумитељи, занатлије и слично. Но, у већини случајева најређи су природно рођени владари или лидери (Јарслови). Заједно са својим пријатељима сам спекулисао, кроз зачуђеност, колико су ретки ти истински лидери. Колико често се рађају људи попут једног Роберта Џеј Метјуза или Џорџа Линколна Роквела? Морамо признати да се умови Тралсова, па чак и неких слободних људи (Карслова) не разликује много од рачунара. "G.I.G.O. − Garbage In Garbage Out", то јест смеће као input-улаз и смеће као output-излаз, с'тим што су овде програмери, односно тровачи тим смећем Ционистичке Окупационе Власти (ZOG). Све док ционисти имају ту медијску моћ (ТВ, радио, штампа) под својом контролом за програмирање њихових умова, а не ми, онда ће они још увек бити наши непријатељи, чак и ако деле исту генетску суштину са нама, то јест и ако су наша расна браћа или сународници. Уколико желимо да се изборимо за победу, онда ми морамо подржати и следити неког од следећих Лидера којег ће нам божанско провиђење вероватно послати.


Питање: Деца и млади људи су ти који ће наследити овај свет. Који савет можете да им дате обзиром на будућност и оно што мислите да треба да се уради?


Дејвид Лејн: Моје срце куца за њих, али се и кида, раздире и ломи изнутра, јер они немају више избора − или ће добити рат или (из)умрети! Написао сам један кратак роман под називом »К.Д. Побуњеник« (K.D. Rebel) у којем сам описао један од могућих сценариа. Сада тренутно радим на његовом додатку како бих изнео још неке појединости о могућем формирању беле домовине. У међувремену, народи наше расе морају научити да се понашају као камелеони. У окупираним земљама мудар (лукав) човек неће тетовирати циљ на своја прса, или негде другде на телу (претпостављам да се овде не ради само буквално о нпр. тетовирању свастике или тзв. Келтског крста на грудима, већ да ово има и неки шири смисао односно неку форму савета за илегално или полу-илегално деловање без привлачења пажње околине или јавности – прим. прев.).

Питање: Ви сте били врло искрени у свом поштовању Роберта Метјуза. Ваше и његово име, чини се да се у нераскидивој вези. Можете ли нам рећи разлоге за то дивљење? Иако су неке књиге написане о Роберту Метјузу, обично су из историјске перспективе, или су пристрасне, или има по мало и једног и другог, односно обоје од тога,... можда бисте могли да нам помогнете да све то боље разумемо?


Дејвид Лејн: Тренутно, стварно немам ни једну идеју како да му одам част коју Он заслужује. У роману »К.Д. Побуњеник« постоји јунак, херој, кога сам назвао Требор, то је у ствари Роберт само исписано уназад (treboR = Robert). То је најмање што сам могао да учиним у част Роберта Метјуза, човека кога неизмерно ценим и поштујем. О њему бих могао да испишем читаве странице речима као што су: веран, храбар, посвећен,... итд. Ако ускоро дође тај дан, време када ће наша раса коначно бити сигурна у обезбеђење свога постојања, а ја више не будем међу живима, надам се да ће му будућа поколења саградити споменик у част сећања на њега и којег ће посећивати деца школског узраста, да се памти за сва времена која долазе какав је он херој био.


Питање: Можете ли нам рећи нешто више о вашем последњем заједничком сусрету, односно када сте га последњи пут видели? Сећате ли се можда његових последњих речи које је Вама упутио? Да ли сте се знали да ће то бити последњи пут да га видите живог? Када бисте могли вратити време у назад, да ли бисте му рекли нешто другачије од онога што је речено приликом тог вашег последњег сусрета?


Дејвид Лејн: Последњи пут сам видео Боба у Северној Каролини негде око два месеца пре него што је био убијен, то је најбоље што се сада могу присетити. Том приликом ми је дао неке идеје које не могу са вама да поделим из безбедносних разлога. Мислим да је знао да му је крај близу и да ће га врло брзо убити. И поред тог сазнања Он је храбро ишао у сусрет својој судбини са свом храброшћу једног Леониде. Када ме већ питате да ли бих му рекао нешто другачије за опроштај, да сам тада знао будућност моје срце би прво било испуњено једном великом празнином... Шта бих му рекао? Вероватно нешто слично старој нордијској пословици која иде отприлике овако: "Говеда умиру, браћа умиру,... и ја сам ћу умрети. Једина ствар која не умире су сећање на дела великог човека."


Питање: Будући да сте били његов пријатељ и саборац, са свог становишта, како ви мислите да би Он желео да га људи памте? Која је била Ваша прва лична реакција и осећање када сте први пут чули за његову смрт? Сећате ли се где сте били у том тренутку?


Дејвид Лејн: Он је хтео да се памте његова дела и његова борба у име расног опстанка наших народа. Када сам први пут чуо на радију о опсади његове куће у близини Вашингтона, знао сам да се неће жив предати. Напољу је био пун месец... одмах сам изашао и усмерио свој поглед према небу гледајући у тај исти месец који је гледао према доле на његову последњу битку. Срце ми је испунила бескрајна туга... Када су преко радија објавили да је убијен, отишао сам до оближњег гробља погинулих војника Конфедерације и написао песму у част тог храброг човека, војника и саборца – Роберта Џеја Метјуза.


»Ода за Боба Метјуза«


***

То се збило на осми дан месеца децембра
године хиљаду деветсто осамдесет и четврте,
пун месец је био сведок одсудног часа и херојске
смрти храброг човека имена Метјуз Роберта.

***

Боб Метјуз је стао храбро у наш строј по последњи пут,
знао је да одступнице више нема и да је близу његов крај,
напунио је своје пиштоље да њима пљуне у око
тој јеврејској немани и њеној федералној курви
америчкој влади по последњи пут.

***

Крв Леониде и Кастера је у њему врила дуго,
текла је венама тог храброг белог човека.
Сећање на славне претке своје расе, знао је
да се моменат када своју крв треба лити ближи!

***

Две недеље пре тога у Портланд граду
они су поставили вучију замку,
тридесет и пет федералних паса хтело је тог вука,
али Он им је храбро рекао – никада!

***

Ти пси су окупљали своју војску,
све сами црвени, педери и послушници,
расни издајници, кукавице и шакали,...
нису дорасли том белом вуку.

***

Јеврејин је издао наређење,... послушници,
расни издајници и курве слушају,...
стотине тих паса је дошло по кости беле,
али велики бели човек је остао на ногама тај дан.

***

Довезли су и хеликоптере са митраљезима,
и војска кукавица се њихова размештала,
све само да би ухватили једног белог човека,
овог неустрашивог белог вука и устаника.

***

И док су они тако пуцали кроз затворена врата,
кућа је била у пламену, а меци су звиждали
као стршљенови око издајничких глава.
Издајничке свиње и федералне курве.

***

Битка белог вука са псима подвијеног репа
трајала је читавих тридесет и шест сати,... дан и по
борбу је водио један човек сам против армије кукавица.
Један бели вук наспрам много издајничких паса.

***

Вука су покушали истерати димом сузавца,
двапут су пси јурнули на врата,
али од ватре и дима нису видели ништа.
Те издајничке курве и федерални ђаволи.

***

Бели вук се није бојао ватре,
Насупрот њега стајали су керови,
пламен је лизао небо, а храбри
Викинг је добио свој спровод.

***

Бели брате моје срце је сада пусто,
отишао си без мене, а ја сам остао без друга и саборца,
ко ће сада заузети твоје место, за спас наше расе
да храбро носи барјак наше борбе!

***

Док маршираш поносно кроз Валхалу
и Азгард ту моћну салу,
ти први међу Викинзима ја чујем твој зов:
"Устаните Аријевски ратници,
Ја сам Вам показао пут борбе, части и славе,
Ви дугујете то Вашој деци, јер велика се битка бије
за спас наше расе и будућност деце наше!"



***


− David Lane −



Питање: Kaда бисте могли да промените само један догађај у историји, шта бисте променили? Такође, како би се то одразило на свет који знамо данас?


Дејвид Лејн: Ако бих могао да променим само један догађај у историји, то би сигурно био исход другог светског рата. Немачка се у том рату борила да заустави Јудео-Америку, Јудео-Хришћанство и Јудео-Комунизам у њиховој намери да униште нашу белу расу. Да је победила Немачка, ми данас не бисмо морали да бринемо у вези нашег постојања, односно другачије речено - опстанак наше расе би био загарантован.


Питање: Лично говорећи, када бисте могли да промените један догађај у вашем сопственом животу, шта би то било? Шта ће то бити, ако је тако?


Дејвид Лејн: Што се тиче тог мењања једног догађаја у моме животу, не могу да смислим који би то догађај био. Наравно има ту неких мањих жаљења због догађаја који долазе из себичности и младалачке непромишљености. Али што се тиче затвора и свега после тога шта се самном исподешавало, не могу да се пожалим чак ни на то, јер да нисам био утамничен, тих 14 речи, 88 поставки и многи други текстови које сам написао у затвору, никада не би угледали светлост дана, јер не бих никада сео да их напишем. Тако да је сво ово време које сам овде провео ипак довело до тога да урадим нешто и на том пољу. Дакле иако ни један човек не воли затвор, ја бих морао да се захвалим боговима на помоћи и за то.


Питање: Које књиге по вашем мишљењу заслужују приоритет у читању? Да ли читате много? Јесте ли били похлепан читалац у прошлости?


Дејвид Лејн: Књиге? Да, био сам похлепан читалац у прошлости. Међутим, само док је ситуација била недефинисана. Већина чланова покрета данас, чак и оних старијих, још увек су у потрази за новом књигом за читање. Зашто?! Зашто?! Стварно ми није јасно?! Ситуација је већ врло јасна! Иста ситуација се страшно детаљно описује од стране стотине писаца, у милионима речи. Све те нове "Моје Борбе", и све те друге књиге које се препуне термина као што су "преварио, пркосан и проклети", могу бити сажете у једну једину реченицу: "Јевреји контролишу све послове западног света и они су осудили белу расу на смрт!" Роберт Метјуз је ово схватио пре двадесет година и био је довољно искрен да призна које једино решење.
Питање: Можете ли нам нешто рећи о Вашим духовним то јест религијским уверењима? Имали смо прилику да прочитамо на интернету неке од Ваших изјава које сте дали раније да док сте били млади да сте били заинтересовани т.ј веровали у древне богове прастарих предака Европе. Мислим овде пре свега на Асатру. Можете ли нам рећи о томе нешто више?


Дејвид Лејн: Ви ме питате за моја религијска уверења. О човече, каква тема за разговор!? Молим Вас прво да имате на уму да треба ставити наводнике на ту реч "веровање". То је реч са пуно више опасности и заблуда него било која друга можда у читавој историји. За сваког рационалног и ментално здравог човека "веровање" је само мишљење на основу најбољих расположивих доказа, али где "докази" нису довољни да оправдају изјаве и друге религијске поставке. За оне који су обузети помамом верских осећања или верским заносом, "веровање" је исто тако способно да буде ирационална фантазија којој они дају снагу чињеница само на основу тих својих религијских убеђења. Из свог личног искуства и из истраживања древних мистерија, са извештајима других чије процене сам прихватио након критичког просуђивања, те из списа адепата посвећених у херметизам, дошао сам до тога да "верујем" у постојање неке врсте креативне снаге (силе) и интелигенције у свемиру. Због облика које ствара сама природа, нпр. хексагоналног облика снежних пахуљица или пчелињих саћа, верујем у снагу великог математичара или архитекте у свемиру. И још увек данас слободни зидари ("freemasons", масони – прим. прев.) верују у Бога којег зову "Велики Архитекта Свемира", а архитектуру зову геометријом (то је оно велико слово »G« између угломера и шестара – прим. прев.). Читав свемир, од соларних система па до оних најсићушнијих честица, састоји се од неке математички савршене атомске структуре, а у међусобној вези их заједно на окупу држе електромагнетске силе. И сама људска мисао, односно мисли, састоји се од протока тих електромагнетских струја (сила). Препознајете овде већ једноставно свима познате поставке и сва херметичка учења о Души, Реинкарнацији, Микрокосмосу, Макрокосмосу, као и преживљавању свести након телесне смрти,... све то чини довољно могућности да се оправда некакво моје "веровање". За детаљније појашњење овога као и тога како су посвећеници у древна херметичка учења креирали све религије, прочитајте »Мистерије Религија и Седам Печата« (»The Mystery Religions and Seven Seals«). У мојој књизи »Преварени, проклети и пркосни« (»Deceived, Damned and Defiant«) можете видети да су дванаест племена Израела, дванаест Исусових апостола, дванаест мањих богова Одина, дванаест других богова који праве друштво Зевсу, заправо све симболичке представке које шифровано представљају дванаест знакова Зодиака. Најважније што треба рећи на тему "религије" и "веровања" је то да треба следити једноставну мудрост природе и природних закона јер су они дело самог Креатора. Стога су закони природе Божији закони, а у природи је први и највиши закон очување сопствене врсте! Стога Четрнаест речи представљају заправо божанску наредбу, или Божију команду. Онима који још увек трагају за истином треба рећи и ово: када се врата духа, то јест капије ума отворе и кроз њих уђе прва ирационална мисао, или идеја, онда више нема никаквих препрека за поплаву потпуног лудила. Управо зато тирани, оличени у свештеницима свих религија, траже од својих верника да дословно верују у религиозне митове. Религиозни митови могу да садрже велике истине, али и суицидалне поруке. Зрео, логичан ум не треба да их схвата дословно.


Питање: "Ми морамо да осигурамо егзистенцију за нашу Расу и будућност за нашу Белу децу." Можете ли нам рећи шта ове речи значе за вас лично? Када сте конципирали овај популарни слоган, јесте ли могли замислити да ће то постати нека врста борбеног поклича за оне који деле Ваш поглед на свет? Чак и након вашег утамничења, Ви сте наставили да се борите за своја уверења. Шта вас држи из дана у дан, односно која Вам је мотивација?


Дејвид Лејн: Како је прикладно да ово Ваше четрнаесто питање буде баш у вези са тих четрнаест речи. Која је моја мотивација да истрајем? Бићу врло кратак, само један једини поглед на слику белог детета, или слику предивне беле Жене, за мене је увек довољна инспирација! То двоје не сме никада нестати са лица земље!


Питање: Како ваше колеге затвореници, или стражари који вас чувају, гледају на Вас и на Ваш рад? Да ли Вас третирају на другачији начин због тога што знају ко сте? Да ли су можда Ваша схватања еволуирала на неки начин од када сте утамничени?


Дејвид Лејн: Тзв. суђење које сам имао био је прави циркус и непоштовање самог устава и иако сам осуђен на основу кривоклетства (лажног сведочења) могу да кажем да се опхођење према мени није променило од тада, односно другачије речено, мој статус се не разликује превише од статуса других затвореника. Једино што могу да кажем је да је постојао један црни чувар који је направио од мог живота, овде у затвору, прави пакао. У затвору, где сам сада тренутно храна је солидна, али је здравствена нега веома лоша. У ствари, сво такозвано медицинско особље је сачињено од тог "изабраног" племена и несумњиво је да би они хтели да убрзају моју смрт, а не да ме лече. Дакле, једино што ми преостаје је да се сам изборим са проблемима (болестима) који долазе са годинама и старошћу. У затвору имам много пријатеља јер сам због Четрнаест Речи највише познат међу белачком популацијом затвореника. Ранијих година, међутим, имао сам доста проблема са белим затворским бандама које су разгранале свој бизнис трговине наркотицима, чак и овде у затвору, због мог познатог става против дрога, што је наравно могло угрозити њихово пословање. Када сам стигао у затвор по први пут, решио сам да не дозволим да било какав утицај са стране промени моје животне ставове и мене самог као личност. Поводом тога сматрам да сам успео, мада нико не може сам да просуђује о свом менталном стању у којем се налази. Готово осамнаест година без жена, поред свих жртвовања које сам поднео зарад очувања њихове будућности и лепоте њиховог постојања, највероватније је трајно утицало на мој осећај витештва. Војници Тихог Братства требали би до сада да имају прегршт прекрасних, младих и лепих жена које им изјављују љубав, пишу писма из наклоности због њихове борбе за очување њиховог лика, или им долазе у посету како би се упознали са њима,... На жалост, ништа од тога се не дешава, а ја сам лично научио још једну лекцију из живота. Све то ме је јако растужило... (ниже је песма којом Д. Лејн изражава тугу и жаљење што више никада до краја свог живота неће бити у друштву жена за чији се опстанак и постојање борио – прим. прев.).



» Збогом Бела Жено «



Много година је дошло и прошло
од када сам био дечак од пет.
Спознао сам тада природе најлепши дар
угледавши девојчицу и њених очију пар.

***

Кроз многе жртве, рат и борбу,
од Бога, провиђења и космичке судбине,
она је стигла пред мене ту.
Зашто се љубав одмах родила
то остављам другима нека причају.

***

Предивне беле коже и златне косе,
а можда црнокосе или риђокосе,
небитно је све док лепоте те,
обнажене или у хаљинама,
битно је да Оне постоје!

***

Жељена од мушкарца сваке расе,
природе је она највећи дар и слава,
са дијадемом у коси, или без,
бела жена увек је принцеза моја.

***

Пре година много, или можда нешто мање,
спознао сам невољу велику − издају беле жене.
Ово ме је болело више од свега, а ништа мање,
него ли спознаја нестанка расе моје и њене.

***

Прво је била само једна кап, затим поток цео,
сада је још горе, јер су жене наше расе
отишле на тај криви пут.
Расно мешање је погрешан пут!

***

Жене наше и људи разних боја
слоган су новог доба.
Заједно они сада стоје иако
против своје воље!

***

Херој који се борио за спас своје расе
Роберт Метјуз је било његово име,
а мајка његове ћерке играла
је ту опасну игру издаје.

***

Саборци његови звали су се Ред
и борили су се против издаје те.
Живот и слободу дали су за расу своју,
опирући се геноциду том,
преживели сада у затвору труну свом!

***

Како сам те само волео, ти прелепа бела жено.
За твој лик и постојање лепоте твоје ја сам се борио!
Сада видим да сам живео у илузији обманут,
постао сам роб твоје лепоте и постојања твог.

***

Витештво и романтика
закони су живота мог.
Издајом и издаји твојој
награђен сам у жртви живота свог.

***

Престарео сам брже и пре времена,
а снови су моји нестали заувек.
Реалност и сурово хладна истина
лепоте лика твог − сада ме теше у самоћи.

***

Ви које сте дале своју младост и лепоту
похотним хедонистичким свињама,
сада вас презирем више него ишта
јер део крви и меса нисте више мог.*

***

Када остарите и лепота ваша увене,
или са годинама побегне,
немојте тражити утеху на рамену моме,
мртваци који ходају нису потребни никоме.

***

Ја ћу се борити докле год сам жив,
природа је то објавила сама − да мушкарац
мора да брине о својима и да спасе расу своју,
само је истина та којој су се другови наши заклели.

***

Ако поживим толико дуго да видим победу нашу
онда ове године мојег тамновања нису биле узалуд.
Кроз ватру, воду и крваву борбу, каљен у паклу,
корачао сам храбро циљу том.

***

Само храбри људи могу да стоје усправно,
док се боре за своје снове и нашу наду.
Само они могу да постоје без жене које их воле!
И ако је прича о Валхали права
ето и мене можда чека награда права!
Нека прелепа Валкира можда, која само мене чека.


***

− David Lane −



*Фуснота − овде се мисли на девојке и жене наше расе које су постале расне издајице. Песме су иначе јако тешке за превођење па може да дође до погрешне интерпретације смисла и намере ако се нека реч прогута или употреби синоним.

Питање: Можете ли нам описати један ваш типичан дан, од тренутка када се пробудите па до времена за спавање? Да ли сте добили много писама од људи који вам дају подршку, или можда из супротног табора? Да ли имате контакт или можда комуницирате са другим члановима Реда?


Дејвид Лејн: Моје слободно време овде у затвору проводим тако што пишем чланке за разне публикације, или тако што пишем писма многим активистима широм света. Исто тако имам и неку врсту дневне рутине укључујући ту и вежбе које пристају мојим годинама живота и здравственим проблемима. Надам се да ће ми вежбе и посебан режим исхране омогућити да што дуже останем жив како бих могао да наставим борбу колико је год то још могуће. Што се тиче Тихог Братства, није ми дозвољено да комуницирам са њима, нити је њима дозвољено да комуницирају између себе. Повремено чујем неке гласине о томе где су и шта раде, на жалост то је све. Надам се да ће читаоци овог интервјуа дати своју подршку овим затвореницима рата (POW − Prisoners Of War) на начин који они заслужују.


Питање: Написали сте неколико књига и много чланака од вашег утамничења па на овамо. Можете ли их сумирати некако за нас? Да ли су ваше књиге још увек на располагању, односно да ли се могу негде купити, а ако могу, где их можемо набавити? Имате ли планове за писање још неких књига у будућности? Можда сте у току т.ј припреми неке нове књиге? Ако сам добро разумео у припреми је и ваш сајт, можете ли нам рећи нешто више о томе?


Дејвид Лејн: Уз »Преварени, Проклети и Пркосни« (»Deceived, Damned and Defiant«) написао сам и кратак роман под насловом »К.Д. Побуњеник« (»K.D. Rebel«) о оснивању беле домовине у подручју Колорадо Стеновитих Планина (Colorado Rocky Mountains). Сада тренутно радим на додатку како би се роман развио до пристојне дужине. Надам се да ће ми неко до тада помоћи око новца за штампање ове књиге.


Питање: На крају, захваљујемо Вам на вашем времену и овом интервјуу. Још само једно питање: Како бисте хтели да се Вас памте након што Вас више не буде било? Имате ли можда неки коментар као завршну реч уз одговор на ово питање?


Дејвид Лејн: У толико колико ми то мој его дозвољава, рекао бих да би било лепо да будем упамћен као инструмент борбе у заустављању циониста у њиховој намери убијања т.ј истребљења наше беле расе. Међутим, ја сам исто тако одувек био поклоник Шекспирове изјаве: "Свет је једна велика позорница, а ми смо само њени играчи." Дошао сам до неког свог закључка, па "верујем" да смо ми лутке у некој космичкој драми. Шта ако је наша судбина већ предодређена? Можда је Норнс-а (старонордијска богиња судбине) та која одлучује да ли ће неко бити запамћен са љубављу или мржњом. Ја сам учинио само оно што сам сматрао својом дужношћу, нека "Богови" одлуче да ли је мој живот био исправан или не.