14 Words Global Network

полигамија


Имао сам неких коментара на моје скорашње текстове о полигамији који су овако доста узнемирили наш народ. Углавном су критике ишле од наших малобројних лојалних жена (мисли на расно свесне, односно на активисткиње – ком. Белбог) али и од наших симпатизера који су чврсто привржени традиционалној моногамној заједници. Зато вас молим да са пажњом будете сада самном док будем покушао да разјасним неке ствари како не би било забуне. Такође, молим вас, имајте на уму да овај концепт о полигамији није израз мојих егоистичких тежњи. То је учење које је засновано на посматрању природе. Будите убеђени да специјална романтична веза између једног мушкарца и једне жене, као и већ кроз историју верификован моногамни брак, неће угрозити основне поставке наших нордијских, немачких и еврoпских предака. Наши преци, очеви и мајке, ипак јесу структурисали своје социјалне заједнице на посматрању природе.
А закони природе заиста нам потврђују то да супериорни мужјаци треба да имају више жена и што више потомства у односу на оне инфериорније припаднике наше врсте који не заслужују та задовољства прокреације и потомства. Какогод, наши преци су такође схватили да постоје и одређене потребе приликом формирања сваког друштва, а које ће пратити и те природне инстинкте, природне законе и здрав разум. Они су наравно знали, да уколико би се мушкарци борили око сваке жене ради прокреације, врло брзо би заједница остала без довољног броја мушкараца (ратника) који би бранили такву заједницу од напада споља. То би довело и до нестанка саме заједнице и до нестанка расе у целини. Кроз еоне времена устројство на моногамном принципу је показало највише бенефита, обезбеђујући тако сигурност за жену и децу, и основу за једно нормално друштво. Међутим, ово ипак пркоси законима природе, јер тај закон налаже да се најбољи морају и прокреирати највише. Добро, па које је онда логично решење за ове две дијаметралне супротности, једне која следи друштвене законе, и друге која следи природне законе? Решење је одувек било базирано на опсервацији природе и природних феномена који су делили људе на три групе: Тралсове, Карлсове и Јарслове. Тралсови су одувек били шљам сваког друштва, нпр. данас би то били: државни чиновници, лажљиви свештеници, материјалисти који гледају само своју корист (своју гузицу), дакле егоисти... и политичари наравно. Ово је чисто било само да споменемо шта данас представља шљам овог друштва. У природном свету они не би имали право на жену нити на задовољство прокреације. Они би с'правом требали да буду поробљени, депортовани, или погубљени (за оне који мисле даје ово преоштро, хтео бих само да додам и свој коментар. Наравно да овде Дејвид Лејн није мислио да нпр. неко ко данас ради као државни чиновник у неком заводу рецимо за здравствено осигурање итсл. предствља шљам, јер он је здрав, прав и има добар генетски фонд који може да пренесе на своје потомство, али их је он овде окарактерисао као шљам јер су они расно несвесни, или су расне издајице које служе овом первертираном чивутском систему у којем је новац и једино новац свемогући бог. У ову групу треба пре сврстати оне са генетским деформитетима, разним малформацијама, ментално ретардиране итд. Њихови гени се не би смели прености на даље кроз потомство, јер би то неизбежно водило даљем кварењу нашег генетског потенцијала – ком. Белбог). Следећа група би били Карлсови. У прошлим временима то су били фармери, ковачи и други који поштено доприносе друштву, а могли би се назвати и »народном милицијом«. Они представљају стуб и кичму сваког друштва. Данас би то били нпр. пољопривредници, изумитељи, занатлије итд. Они свакако требају и морају да пренесу свој генетски код на своје потомство у заједници са једном женом. Дакле моногамија је за Карлсове најбољи облик устројства заједнице, јер они чине највећи број људи у сваком аријевском друштву. Наравно да ни овде нећемо строго тумачити окове друштва, јер је у стара времена постојала могућност да уколико настрада муж неке жене, његов брат има право да је позове да заузме место поред његове сопствене жене. Ово је било исправно, добро и праведно, јер је он на тај начин њој чинио услугу бринући се о њој, а своме брату одао пошту тиме што није дозволио да његова изабраница остане "на улици" без икаквих прихода, умре од глади, болести и тсл.

Трећу групу представљају Јарслови. Њих је у сваком друштву најмање и они представљају најдрагоценији квалитет сваког друштва. Јарслови су људи који су супериорни и који су доказали своје право да владају јер су лојално посвећени опстанку, бољитку и напретку своје расе. То су они који су у служби друштва, они који су храбри, одлучни, јаки, интелигентни, далековиди, и обдарени мудрошћу. Њих је остало толико мало да су постали изузетно ретки. Њихови квалитети морају обавезно бити пренети кроз њихове гене на потомство. Зато полигамија треба да буде природна ствар за Јарслове. Инстинктивно то знају и жене. Па зар сами не видите разне групи девојке које прате неке музичке звезде и селебрити ликове. Оне се бацају у њихова наручја, тако чинећи њихов виртуелни харем. Друга је већ прича што ти ликови представљају највећи олош и шљам своје врсте, али ово је било само ради примера. Дакле, они нису прави јарслови, већ је ово било само ради сликовитијег описа те виртуелне полигамије. Прави јарслови су они који се боре за очување, напредак, бољитак и прогрес свог народа. Њих карактеришу најбољи генетски, физички и интелектуални квалитети. Зато они заслужују да се прокреирају више него они остали. Ово дакле није само ради бољег потомства наше расе, што је наравно примарни циљ, већ и као награда најбољим припадницима своје врсте – да им се омогући да уживају у лепоти и чарима наших аријевских жена. Ово знају и мушкарци, а то се лако да видети и на благим осудама, или чак разумевању за ванбрачне излете председника као што је био Кенеди или Клинтон. Ни они нису прави јарслови, већ су они овде наведени само као пример, дакако ови набројани су шљам. Прави јарслови су били Роберт Метјуз и Џорџ Линколн Роквел, који опет и поред њихове велике жртве за то нису примили никакве награде. Надам се да ово што је сада речено – је разјаснило моје представке о полигамији. Награда за прелепе девојке мора бити заслужена пре него што се то право затражи. Та награда је неопходна како би инспирисала наше храбре људе чије су херојске смрти њихова имена уписала у историју. Дакле, из овога се види да полигамија никако не угрожава традиционалну моногамну заједницу једног мушкарца и једне жене. Оно што је корисно за нашу расу, то је и добро, све остало је ирелевантно. Моралност у колизији са интересима очувања и победе наше расе несме да представља сметњу.